Концерт: 30 година са вама, Коларац 30.03.2011.br br БОЈ НА МОРАВИbr br Српска војска на Крф палаbr под острво жагор брујиbr из облака киша лијеbr узбуркано море хујиbr под столетним мостомbr шатори се српски белеbr под њима се одмарајуbr српске чете оживелеbr шатори су тесна кућаbr ал за све има местаbr згрчио се друг до другаbr те је тако топло свимаbr разговор се живо водиbr на причу се прича нижеbr а досетке и пошалицеbr једна другу бурно стижеbr само један војник младиbr мутна ока, бледа лицаbr ћути тужна невеселаbr сред песама и пошалица.br А и њега задиркујуbr и са њим се свако шалиbr Дед олакшај срцу свомеbr повери нам тајне твојеbr та ће прича лепа битиbr причај друже Радивојеbr Радивоје махну рукомbr испунићу вашу жељуbr ал ће и то краја битиbr вашој шали и весељуbr крвава је прича мојаbr то је било после оногbr на Морави љутог бојаbr непријатељ беше јачиbr ми морамо даље ићиbr а ја реших на растанкуbr часак своме дому сићиbr стигох кући али касноbr ено прве страшне сликеbr обешен ми бабо стариbr а на прагу јао божеbr сва у крви мајка лежиbr и слабачким гласом вичеbr Радивоје сине бежиbr а ја мајку непослушахbr већ у кућу ступихbr излудети тада хтедоbr покрај моје мртве љубеbr лежи моје мртво чедоbr и оно се невинашчеbr већ растало с овог светаbr видео сам да је билоbr прободено бајонетомbr а у другом крају собеbr где стара школа стојиbr као да су у гостимаbr вино пију шест бугараbr мени крвац зали очиbr па ја јекнем из дна грудиbr простите ми мртве душеbr у пакао ви нељудиbr па убацим једну бомбуbr усред оне руље клетеbr и ниједан од бугараbr не умаче од осветеbr од тог дана порушеногbr дим се диже у висинеbr а кад пламен све пригушиbr ја умако у планинуbr не да склоним пусту главуbr нисам зато још на светуbr већ и даље да продужимbr страшну казну и осветуbr Радивоје сврши причуbr под шатором тајац настаbr нико ништа не говориbr и дисање ко да застаbr тако мало заћуташеbr повикаше сви из гласаbr и ми ћемо с тобом дружеbr у освету сваког часа.