Ja sam rodjen u cvecu livadabr cuvah stada pokraj reke gruzebr al zavoleh devojku iz gradabr sa usnama ko pupoljak ruzebr br Bele ruke a prsti ko dirkebr pricahu mi najneznije bajkebr zalud uzdah iz grudi pastirkebr zalud suze moje stare majkebr br Sin sam plavih suma i livadabr gajih dobre konje i volovebr zbog lepote devojke iz gradabr zaboravih brda i dolovebr br Zvao sam je ulicama dugimbr i venuo ko trava jesenjabr jednog dana spazih je sa drugimbr zagrljenu u senci kestenjabr br Sta sad mogu vec bol svoj da patimbr mladost moju da tuzim za celobr morao sam kuci da se vratimbr svome domu u rodjeno selobr br I sad opet svoga vranca jasembr i u krcmi krcmim svoja stadabr kitim svirce i razbijam casebr i proklinjem devojku iz grada